Fondacija Centar za demokratiju organizovala je 24. marta 2026. godine, u okviru projekta „Radna prava i dostojanstven rad u socio-ekonomskim reformama u Srbiji – Crno na belo“, uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme, javnu debatu na temu „Mladi između odlaska i šanse: Može li Garancija za mlade promeniti tržište rada?“.
U diskusiji su učestvovale/i: Jelena Krdžavac Skakić, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Jovan Protić, Međunarodna organizacija rada; Ljiljana Pavlović, Unija poslodavaca Srbije; Aleksa Pavlović, Edukativni centar Kruševac; Jovana Krivokuća Milovanović, Forum mladih sa invaliditetom; Mirjana Mirosavljević Bobić, Fondacija Ana i Vlade Divac; Jelena Stojanović, Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR); Milana Sekulić, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Nevena Letić, Znanjem do posla (E2E); Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratiju. Skupu su prisustvovali i predstavnici/e Ministarstva za evropske integracije, ambasada, sindikata, GIZ-a, NALED, SKGO, organizacija civilnog društva, medija.
Tokom javnog dijaloga o položaju mladih na tržištu rada u Srbiji razgovaralo se o potencijalu Garancije za mlade kao jedne od ključnih politika zapošljavanja mladih u procesu usklađivanja Srbije sa evropskim standardima socijalne politike. Posebna pažnja posvećena je iskustvima iz pilot programa koji se trenutno sprovodi u Sremskoj Mitrovici, Nišu i Kruševcu i planu da se od 2027. godine Garancija za mlade primeni na teritoriji cele zemlje.
Garancija za mladе jе program koji ima za cilj da mladi do 30 godina starosti dobiju kvalitеtnu ponudu za posao, nastavak obrazovanja ili obuku u roku od čеtiri mеsеca od ulaska u status nеzaposlеnosti ili završеtka formalnog obrazovanja, i timе doprinеsе olakšanoj tranziciji mladih na tržištе rada i podstaknе njihovo zapošljavanjе.
U diskusiji su otvorena pitanja informisanosti mladih o programu, dosadašnjih rezultata pilot faze, kao i izazova u prelasku sa pilot programa na nacionalnu politiku zapošljavanja. Takođe je razmatrana uloga institucija, poslodavaca, organizacija civilnog društva i sindikata u obezbeđivanju kvalitetnih i dostojanstvenih radnih mesta za mlade.
Pitanje zapošljavanja mladih je jedno od ključnih pitanja u sagledavanju ekonomskog i društvenog razvoja u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina procenat NEET mladih (koji nisu zaposlеni, niti su na školovanju ili obuci) se kreće oko 15%, a u naročito osetljivom položaju su mlade žene, posebno iz ruralnih područja i pripadnice romske populacije.
Navedeno je da je, kroz pilot program, do kraja 2025. godine uključeno više od 19.500 mladih, oko 9.000 mladih je dobilo kvalitetnu ponudu za nastavak obrazovanja, zapošljavanje, obuku ili praksu, od čega je 6.500 mladih osoba kvalitetnu ponudu dobilo u roku od četiri meseca.
Za građane Srbije je veoma važna socijalna dimenzija procesa evropskih integracija. Kada se opredeljuju za Evropsku uniju, građani se opredeljuju između ostalog zbog toga što očekuju da će njihov životni standard, njihove ekonomske i društvene perspektive biti bolje u jednom drugačije organizovanom okruženju.
Garancija za mlade podstiče reforme i menja sistem na bolje, ne samo za mlade, već i za društvo u celini. Plan njene implementacije podrazumeva dosta reformi i inicijativa. Neophodno je jačanje kapaciteta institucija, moderna poreska uprava, efikasna inspekcija rada, sposobne socijalne službe, promena broja i strukture savetnika u NSZ, obuke savetnika opredeljenih posebno za rad sa mladima.
Naglašeno je da mladi nisu homogena grupa, već vrlo heterogena po različitim svojstvima i glavno pitanje u definisanju praktičnih politika u odnosu na mlade je kako do njih dosegnuti. Važno je doći do svih osetljivih grupa, posebno višestruko marginalizovanih. Garancija za mladе treba da se dodatno specifikuje kada su u pitanju mladi s invaliditetom.
Za dеlotvorno sprovođеnjе Garancijе za mladе potrebni su saradnja i partnerstvo mnogih aktera, institucija, Nacionalnе službе za zapošljavanjе, udruženja poslodavaca, sindikata, organizacija civilnog društva, kancelarija za mlade. Uloga jedinica lokalne samouprave u budućnosti mora biti veća i vidljivija, neophodno je bolje planiranje, koordinacija, međuopštinska saradnja. Podrška Evropske unije je od izuzetnog značaja.
Uloga organizacija civilnog društva je neizostavna, neophodno je veće uključivanje civilnog sektora, naročito omladinskog, u programe zapošljavanja, kao i kontinuirana podrška, više rada sa mladima koji nemaju poverenja u institucije. Za održivost programa OCD, ključno je programsko finansiranje, umesto projektnog. Jedan od izazova je što nemamo jednako razvijen civilni sektor u svim delovima Srbije, potrebna je koordinacija civilnog sektora i institucija da bi ovaj program mogao da zaživi na lokalnom nivou.
Veliki izazov je snažno centralizovan obrazovni sistem u Srbiji, a neophodan nam je fleksibilan pristup. Vrlo malo se planira i predviđa, a svet se menja velikom brzinom, imamo veštačku inteligenciju, smanjivanje potrebe za radnim mestima u određenim industrijama, a s druge strane, kreiraju se potrebe za novim, drugačijim radnim mestima. Na tržištu rada je prisutan deficit kadrova, subvencionisano zapošljavanje treba fokusirati na teže zapošljiva lica, posebno ona koja nemaju nikakvo radno iskustvo.
Zaključeno je da Garancija za mlade svakako neće rešiti sve probleme koje se tiču zapošljavanja mladih, ali će u velikoj meri podržati njihovo zapošljavanje i angažovanje na tržištu rada. Važno je uspostaviti i razvijati snažna partnerstva i saradničke odnose svih aktera i na nacionalnom i na lokalnom nivou.
vest preuzeta sa sajta Fondacija Centar za demokratiju
